www.manastir.se

Бадњи дан у Олофстремској парохији протекао је у празничном расположењу. Празнично расположење у нашој парохији започело је Литургијом св. Василија Великог. Народ сабран на Светој Литургији причестио се Божанственим Тајнама. Благодарећи Богу за све вјерни народ је послије Литургије кренуо својим домовима разносећи Мир Божији и припремајући се за Бадње вече.

У 14.00 часова служено је Вечерње богослужење у Кристианстаду гдје се вјерни народ сабрао да слави почетак празника Рођења Богомладенца Христа. Послије прочитане Божићне посланице Патријарха Српског Иринеја, о. Нектарије обратио се вјерном народу са пар ријечи о животу и стању нашега народа у олофстремској парохији, нагласивши да је у послиједње вријеме посебно изражена потреба да се вратимо животу наше Цркве и да нашу Цркву користимо за спасење а не за неке интересе туђе Православљу и нашем народу, да чувамо јединство нашег народа у Кристианстаду и уопште у нашој парохији, на крају пожељевши свима срећан Празник Рођења Христовога поздрављајући вјерне хришћане поздравом МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ! Потом су подијељени освећени бадњаци и народ се разишао својим кућама славећи Празник Рођења Христовог.

У Олофстрему је одржано централно славље са почетком у 18.00 часова. Послије вечерњег богослужења јеромонах Нектарије обратио се народу говорећи о духовном и моралном стању вјерног народа у нашој парохији. Послије обраћања вјерном народу освећени су бадњаци и прочитана је молитва пред Божић, а потом у порти манастира спаљено је дрво бадњака по нашем обичају и славље је настављено у просторијама нашег храма.

 

Мир Божји, Христос се роди!

 

Блага и најрадоснија вест, браћо и сестре у Христу Господу, почиње речима светог Јеванђеља по Матеју: „Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Аврамова сина” (Мт. 1, 1). Та вест открива и сведочи нама и свима, небу и земљи, свим видљивим и невидљивим световима, двоједину тајну и истину.

Сведочи нам истину о јединственом двоједном Родослову у историји рода људског. Сваки родослов наводи претке и потомке по једној, човечјој линији. Једино овај Родослов чини непоновљиви изузетак. Он представља не само Родослов човечји него и Божји. У њему је садржан родослов Сина Божјег и Сина Човечјег, тојест Богочовека Христа. Овај Потомак царске Давидове лозе, изникао из светог Аврамовог корена, именује се именом Исус, тојест Спаситељ, и именом Христос, што значи Помазаник Божји, изабраном Народу Божјем и свему роду људском од Бога обећани Месија, Искупитељ и Избавитељ од греха, смрти и демонских сила. Ово је, дакле, истовремено Родослов Јединородног Сина Божјег и Сина Човечјег, Рођеног од Духа Светог и Пресвете Дјеве Богородице.

Тако нам се у Исусу из Назарета јавља и дарује савршени Бог и савршени Човек. Отуда, ко Њега воли, испуњава прву заповест Божју, заповест о љубави према Богу свим срцем и свом душом, али испуњава и ону другу Његову заповест о љубави према ближњем. Јер, Он је Бог и Господ наш, Он је и најближи ближњи наш. У Њему препознајемо истинског Бога, али и истинског Човека и уз то истинску свечовечност: сазнајемо шта и како да волимо у сваком људском бићу, носиоцу једне и јединствене боголике човечанске природе.

У Њему, Богочовеку, утемељују се и дарују три основне светиње људског живота: светиња оца и очинства, светиња мајке и материнства, светиња детета и детиње безазлености и чистоте. Управо зато наш благочестиви народ посвећује тим светињама три недеље уочи Божића под називом Детинци, Материце и Оци. Прво, Рођењем Јединородног Сина Божјег открива нам се тајна вечног Оца и небеског очинства. „Ко види мене”, каже Господ, „види Оца који ме је послао”, а на другом месту у Јеванђељу додаје: „Ја и Отац једно смо”. Истовремено, Он нас учи Молитвом Господњом да Његов Отац јесте и наш Отац: „Оче наш који си на небесима...” Према томе, земаљско очинство, само кад је укорењено у том вечном небеском очинству, задобија смисао, постаје светиња: без њега не бисмо имали право да на земљи називамо оцем било кога. Само Рођењем Јединородног Сина Божјег у вечности и у времену рађање од оца на земљи постаје рађање за вечност, а не за пролазност и ништавило.

...детаљније
 

Колико је интересантно у времену у коме живимо да обележавамо празнике које су, по мишљењу многих, само још једна од српских традиционалних измишљотина? Какав је смисао тих дана и шта се то обележава? „То чак и није празник! Ма, треба оставити те поповске измишљотине!“

Савремени човек у већини случајева овако размишља и данас не види  њихов смисао, али ови празници нису се појавили без смисла. Значи, људима су ови дани имали одређену важност. Зшто данас више немају ту важност када људи остају исти ма у ком времену да живе. Остаје питање- зашто су се појавили ови празници? У чему је смисао везивања чланова породице? Морамо признати да су се ови празници појавили са одређеним смислом. Али,  који је то смисао?

Одговор ћемо пронаћи у породици и њеним међусобним односима. Не смемо заборавити колико је тешко одржати породицу на окупу и у здравом духу одгајити своју децу. Родитељима није лако испунити задато им дело од Господа, а то је да одгаје здраву децу (не само у физичком смислу), здраве личности. Велики је дар бити родитељ, али треба испунити своју мисију. На том путу испуњења своје мисије родитељи и деца наилазе на многе тешкоће и немогуће је проћи мимо њих. Трновит је то пут...

На овом трновитом путу постоје тренутци када смо се огрешили једни о друге... Када смо учинили нешто што нисмо желели или смо повредили нама блиске и вољене људе. На тај начин смо везали једни другима руке.. Зар не? Зар нисмо учинили да међу нама стоји зид и да се одаљујемо од вољених? Везали смо сами вољене, а у исто време везали смо и себе. Ми смо зависни једни од других и непрестано смо у том ланцу зависности. Тај ланац је наша жртвена љубав, љубав која дела. Породица је непрестано давање себе и несебично приношење себе на логосни жртвеник љубави.  Да би се одржало ово жртвено давање потребно је много муке. Зато је потребно много праштања. О да, праштања... ако се још сећамо шта то значи!

Е, то је смисао „измишљотина“ са почетка! Праштање кроз жртвено давање себе. Одвезивање онога што смо завезали.. Тачно тако! Зато се  пред Божић славе празници посвећени породици и праштању. Везивање руку или ногу своје деце, мајке или оца на једноставан начин нам показује важност међусобног праштања. Везивањем показујемо да смо грешили једни према другима и да међу нама се појављују зидови које треба срушити. Везана особа показује своју зависност од људи који га воле. Одвезивање је показивање љубави и праштања. Зато не само да треба да бележавамо ове празнике, већ да их са смислом и међусобним праштањем прослављамо. Треба да направимо празник у својој породици. Празник тријумфа љубави изнад свих несугласица и праштања побеђујући лични егоизам.

Хоћете ли славити детињце, материце и оце? Има ли смисла? Онај ко тражи смисао, наћи ће га. Онај коме није потребан, ма неће га ово ни интересовати.

извор: pouke.org

 
<< Почетак < Претходна 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Следећа > Крај >>

Страна 20 од 34

 

                                                                                                                    ЈАНУАР 2018

НЕДЕЉА 31/децембар СВ. ЛИТУРГИЈА у 10.00ч ОЛОФСТРЕМ- ОЦИ

6/јануар-субота- БАДЊЕ ВЕЧЕ-  Почетак у 17.00ч (Вечерња служба, освећење, делење и палење бадњака) ОЛОФСТРЕМ

7/јануар-недеља-  РОЂЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА "БОЖИЋ"-СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 09.00ч Олофстрем

18.јануар- четвртак-ВЕЧЕРЊА МОЛИТВА 17.00ч ВЕЛИКО ВОДОСВЕЋЕЊЕ- КРСТОВДАН- Олофстрем

19. јануар – петак-Св. Литургија у 10.00ч ВЕЛИКО ОСВЕЋЕЊЕ ВОДЕ- БОГОЈАВЉАЊЕ- Олофстрем

20. јануар. субота-СВ Литургија у 10.00ч Сабор Св. Јована Крститеља -ЈОВАНДАН

27. јануар- - Св. Литургија у 10.00ч- Олофстрем САВИНДАН- СВ САВА АРХИЕПИСКОП СРБСКИ