www.manastir.se

СВ. ЛИТУРГИЈА НЕДЕЉА 30/април у 10.00ч Саслужује О.Сергеј Московска Патријаршија


КАТИЗМА 1.

(Пс. 1-8)

Псалам 1.
(Псалам Давидов, не натписан у Јевреја)

  1. БЛАЖЕН човек који не иде на веће безбожника,
    и на пут грешника не стаде,
    и на седалиште погубника не седе.
  2. Него је у закону Господњем воља његова,
    и у закону Његовом поучава се дан и ноћ.
  3. И биће као дрво засађено крај извора вода,
    које плод свој доноси у време своје,
    и лист његов неће отпасти,
    и све што ради преуспеће.
  4. Нису такви безбожници, нису такви,
    него су као прах који ветар размеће са лица земље.
  5. Зато неће устати безбожници на суду,
    нити грешници у сабору праведних.
  6. Јер зна Господ пут праведних,
    и пут безбожника пропашће.


Псалам 2.
(Псалам Давидов. Пророштво о Христу). (1)
  1. ЗАШТО се узбунише народи
    и племена смислише залудне ствари?
  2. Сабраше се цареви земаљски,
    и кнезови се окупише заједно
    на Господа и на Помазаника Његовог. 

    (Диапсалма, јевр. селах = станка, пауза)

  3. Раскинимо окове њихове,
    и збацимо са себе јарам њихов.
  4. Онај Који живи на небесима подсмејаће им се,
    и Господ ће им се подругнути.
  5. Тада ће им говорити у гњеву Своме,
    и у јарости Својој потрешће их.
  6. А ја сам од Њега постављен цар на Сиону,
    гори светој Његовој,
  7. јављајући заповест Господњу:
    Господ рече мени: Син Мој јеси Ти,(2)
    Ја Те данас родих.
  8. Тражи од Мене и даћу Ти народе у наследство Твоје,
    и у посед Твој крајеве земље.
  9. Напасаћеш их палицом гвозденом,(3)
    као сасуде грнчарске разбићеш их.
  10. И сада, цареви, уразумите се;
    научите се све судије земаљске.
  11. Служите Господу са страхом,
    и радујте се Њему с трепетом.
  12. Примите васпитно карање, да се не разгњеви Господ,
    и погинете са пута праведног.
    Када се разгори убрзо гњев Његов,
    Блажени сви који се уздају у Њега.


  1. ДАп. 4, 25-27
  2. ДАп. 13, 33. Јевр. 1, 5; 5, 5.
  3. Откр. 2, 27.


Псалам 3.
Псалам Давидов, када побеже испред лица Авесалома сина свога.
  1. ГОСПОДЕ, што се умножише они који ме угњетавају?
    Многи устају на мене,
  2. многи говоре души мојој:
    Нема му спасења у Богу његовом.

    (Диапсалма)

  3. А Ти си, Господе, заштитник мој,
    слава моја, и подижеш главу моју.
  4. Гласом мојим ка Господу виках,
    и услиша ме са свете горе Своје.
  5. Ја уснух и спавах,
    устадох, јер ће ме Господ заштитити.
  6. Нећу се уплашити од мноштва народа,
    који ме около нападају.
  7. Устани, Господе, спаси ме, Боже мој,
    јер си Ти поразио све који ми узалуд непријатељују,
    зубе грешника скршио си.
  8. Господње је спасење,
    и на народу Твоме благослов је Твој.


Псалам 4.
За крај (=хоровођи?), у псалмима (музичким), песма Давидова.
  1. КАДА (Те) призвах, услишио си ме,
    Боже правде моје;
    У жалости распространио си ме.
    Смилуј се на ме, и услиши молитву моју.
  2. Синови људски, докле ћете бити тешкосрдни?
    Зашто љубите сујету, и тражите лаж?
  3. (Диапсалма)

  4. И познајте, да Господ чудо показа на преподноме Своме.
    Господ ће ме услишити када завапим к Њему.
  5. Гневите се и не грешите;(1)
    (пазите) шта говорите у срцима својим,
    и на постељама својим скрушите се.
  6. Принесите (Богу) жртву правде, и уздајте се у Господа.
  7. Многи говоре: Ко ће нам показати добра?
    Знаменова се на нама светлост лица Твога Господе.
  8. Дао си весеље у срцу моме;
    од плода пшенице, вина и јелеја свога умножише се.
  9. У миру ћу заједно уснути и починути,
    јер си ме Ти, Господе, јединога у нади настанио.


  1. Еф. 4, 26.


Псалам 5.
За крај, о наследници, Псалам Давидов.
  1. РЕЧИ моје чуј, Господе,
    разуми вапај мој.
  2. Пази на глас мољења мога,
    Царе мој и Боже мој.
    Јер ћу се Теби помолити, Господе.
  3. Ујутру ћеш услишити глас мој,
    ујутру ћу стати преда Те, и видећеш ме.
  4. Јер Ти ниси Бог Који хоће безакоње.
    Неће се настанити код Тебе лукави,
  5. нити ће стајати безаконици пред очима Твојим;
    омрзао си све који чине безакоње.
  6. Погубићеш све који говоре лаж,
    човека крвника и лукавог гнуша се Господ.
  7. А ја по мноштву милости Твоје ући ћу у дом Твој,
    поклонићу се храму светоме Твоме у страху Твоме.
  8. Господе, упути ме у правди Твојој ради непријатеља мојих,
    исправи пред Тобом пут мој.
  9. Јер нема у устима њиховим истине,
    срце им је сујетно;
    грло им је гроб отворен,
    језицима својим дволичаху.
  10. Суди им, Боже,
    да одступе од замисли својих;
    по мноштву безбожности њихове избаци их,
    јер Те преогорчише, Господе.
  11. И да се узвеселе сви који се уздају у Тебе;
    довека ће се радовати, и уселићеш се у њих.
    И хвалиће се Тобом (сви) који љубе Име Твоје.
  12. Јер ћеш Ти благословити праведника;
    Господе, благовољењем као оружјем венчао си нас.


Псалам 6.
За крај, у химнама, за осми (дан? или октаву?), Псалам Давидов.
  1. ГОСПОДЕ, немој ме јарошћу Својом покарати,
    нити ме гњевом Твојим казнити.
  2. Помилуј ме, Господе, јер сам немоћан;
    исцели ме, Господе, јер се сметоше кости моје,
  3. и душа се моја смути веома.
    А Ти, Господе, докле ћеш?
  4. Обрати се, Господе, избави душу моју;
    спаси ме ради милости Твоје.
  5. Јер нема ко би Те у смрти спомињао;
    и у аду ко ће Те славити?
  6. Уморих се у уздисању мојем,
    сваку ноћ квасим одар свој,
    сузама својим постељу своју обливам.
  7. Смути се од жалости око моје,
    остарих од свих непријатеља мојих.
  8. Одступите од мене сви који чините безакоње,
    јер услиша Господ глас плача мојега.
  9. Услиша Господ мољење моје,
    Господ молитву моју прими.
  10. Нека се постиде и смуте сви непријатељи моји;
    нека се поврате назад и веома се постиде убрзо.

Слава:



Псалам 7.
Псалам Давидов,
који певаше Господу за речи Хусије, сина Јемејенија (Венијаминца).
  1. ГОСПОДЕ Боже мој, на Тебе се поуздах,
    спаси ме од свих који ме гоне, и избави ме,
  2. да не зграбе душу моју као лав,
    немајући ко да избави, нити ко да (ме) спасе.
  3. Господе Боже мој, еда ли учиних то (зашто ме гоне),
    еда ли је неправда у рукама мојим,
  4. еда ли узвратих онима који ми наношаху зла,
    нека зато отпаднем од непријатеља мојих празан,
  5. нека зато гони непријатељ душу моју, и достигне је,
    и згази на земљу живот мој,
    и славу моју у прах да настани.

    (Диапсалма)

  6. Устани, Господе, у гњеву Своме,
    уздигни се у крајевима непријатеља мојих.
    Подигни се, Господе Боже мој, заповешћу коју си заповедио,
  7. и сабор народа окружиће Те,
    и за њега се на висину врати.
  8. Господ ће судити народима.
    Суди ми, Господе, по правди мојој,
    и по незлобивости мојој (нек буде) на мени.
  9. Нека се оконча злоба грешника,
    и усправићеш праведнога,
    Боже Који испитујеш срца и бубреге.
  10. Праведна је помоћ моја од Бога,
    Који спасава праве срцем.
  11. Бог је судија праведан и моћан и дуготрпељив,
    и не наводи гњев сваки дан.
  12. Ако се не обратите, мач Свој наоштриће,
    лук Свој затегнуће, и то је припремио,
  13. и у томе припреми оруђа смрти,
    стреле Своје учини палећима.
  14. Гле, (непријатељ) заче неправду,
    затрудне бол, и роди безакоње.
  15. Ров отвори, и ископа га,
    и пашће у јаму коју је начинио.
  16. Повратиће се бол његов на главу његову,
    и на теме његово пашће неправда његова.
  17. Исповедаћу и хвалићу Господа по правди Његовој,
    и псалмопеваћу Имену Господа Вишњега.


Псалам 8.
За крај, за точила. Псалам Давидов
  1. ГОСПОДЕ, Господе наш, како је дивно Име Твоје по свој земљи!
    Јер се уздиже величанственост Твоја изнад небеса.
  2. Из уста деце и одојчади начинио си (Себи) хвалу,(1)
    насупрот непријатеља Твојих,
    да сатреш непријатеља и осветника.
  3. Када погледам небеса, дела прстију Твојих;
    месец и звезде, које Ти основа.
  4. Шта је човек, да га се сећаш?(2)
    Или син човечији, да га походиш?
  5. Умањио си га замало од Анђела,
    славом и чашћу венчао си га.
  6. И поставио си га над делима руку Твојих,
    све си потчинио под ноге његове,(3)
  7. овце и све волове,
    а још и животиње пољске;
  8. птице небеске, и рибе морске,
    које проходе стазе морске.
  9. Господе, Господе наш, како је дивно Име Твоје по свој земљи!

Слава, И сада: Алилуја!


 

ТОМИНА НЕДЕЉА - АНТИПАСХА

Догађај васељење


„Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав!“. Радосни тропар, који као рефрен одјекује ових дана у храмовима и душама православних хришћана, оглашава да је у току празновање Васкрса, Празника над празницима.

Како и доличи највећој светковини, припремни период за Васкрс трајао је десет недеља, а слављење самог празника потрајаће читавих четрдесет дана, све до празника Вазнесења Господњег, у народу познатијег као Спасовдан. Прва, Светла недеља, која је у току, спада у тзв. трапаве седмице, током којих се не пости у среду и петак. Друга седмица по Васкрсу је Томина недеља, посвећена догађају који је светом апостолу Томи прибавио епитет „неверни“ (неповерљиви, сумњичави), а трећа седмица је посвећена Женама мироносицама које су биле удостојене да, пре самих апостола, од анђела чују вест о Христовом васкрсењу. Следе Недеља раслабљенога, Недеља о Самарјанки и Недеља слепога, посвећене догађајима који су се, додуше, одиграли пре Христовог васкрсења, али у којима је Црква препознала Господње речи од изузетног значаја за читав људски род у периоду који ће уследити по Господњем васкрсењу.
„Христос васкрсе из мртвих, смрћу уништивши смрт, и онима у гробовима дарујући живот“. Господ Исус Христос се у светоотачкој литератури назива новим Адамом, јер својим доласком на свет, међу људе, својим страдањем и славним васкрсењем, премошћује до тада непремостиви јаз између Бога и људи, настао Адамовим падом у рају. На икони „Христов силазак у ад“ у првом плану су Адам и Ева, прародитељи људског рода, којима Господ пружа руку да их избави из ропства греху, проклетству и смрти у које су пали још у првим данима постојања света, одредивши исти трагични пут свим својим потомцима.

У композицији иконе, одмах поред Адама и Еве, налази се и свети Јован Крститељ, који пребиваоцима царства таме руком показује на Господа Исуса Христа, са изразом лица својственим човеку задовољном што се његове речи управо обистињују. Јер, као што је био Господњи Претеча на земљи, међу живима, тако је свети Јован пре свог Господа отишао и у царство мртвих да им благовести о избављењу из вечног боравка „у тами и сенци смрти“ (Лк, 1, 79). Па ако је и човек за кога је сам Господ Исус Христос посведочио: „Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља“ (Лк, 7, 28), ако је, дакле, такав праведник морао да оде у ад, онда је јасно колики је био јаз између Бога и људи до тренутка када је Господ Исус Христос својом смрћу заподенуо битку са смрћу и победио је својим славним васкрсењем.
Иза Адама, Еве и светог Јована Претече види се мноштво глава. Око неких сија ореол, око осталих не. Тај детаљ нас опомиње да нема никакве суштинске разлике између људи који су свој овоземни живот провели пре Христовог васкрсења и нас који живимо после тог догађаја, централног у васељенским збивањима. Христова победа над смрћу никога не спасава аутоматски; она само даје, до тада непостојећу, могућност избора, опредељења између вечног пребивања у Божјем царству или у царству таме. Коначан избор је на човеку, а празновање Васкрса, ма колико било радосно, ипак је само слика вечног празновања које чека све оне који изврше прави избор.

Извор „Православље“


 

САВЕТИ ОНОМЕ КО СЕ
ПРИПРЕМА ЗА ИСПОВЕСТ


У Светом Писму је речено: "Сине мој! Ако приступаш служењу Господу Богу припреми своју душу на искушења: управи срце своје и буди чврст, и не дај да те узнемире мисли; прилепи се уз Њега и не одступај како би се на крају узвисио" (Сир.2,1-3).
Чим се одлучиш да постиш, да се кајеш и да исповедиш своје грехе одмах ће се појавити мноштво унутрашњих и спољашњих препрека. Непријатељи људског рода, сазнавши зѕ твоју намеру на сваки начин ће те узнемираваати разним неприликама споља и сумњама, помислима и страховима изнутра. Али, све ће нестати чим покажеш да имаш чврсте намере.
Човек треба да се исповеда што је могуће чешће, паузе између исповести треба да буду испуњене духовном борбом и напорима, који ће се учвршћивати припремама за претходну исповест и припремом за следећу. Значи, често исповедање греха ће те чувати, подржавати и чинити бодрим сав твој духовни живот. Благодат Божја која делује у Светим Тајнама Покајања и Причешћа осетно чини да човек почне да осећа своје грехе и слабости, да се не упушта тако лако у грех и да се учвршћује у истинама вере: Црква и сав њен поредак му постају драги и блиски срцу.
Иако је пожељно да човек има свог духовника, то уопште није обавезѕн услов за истинско покајање. За човека који стварно пати због свог греха нема разлике код кога се исповеда: само да се што пре покаје и добије разрешење. Покајање мора бити потпуно слободно, без икакве принуде.
Исповест није разговор о својим недостацима и сумњама, то није једноставно упознавање духовника са собом. Исповест је Света Тајна, а не само "религијски обичај." Исповест је ватрено покајање срца, жеља за очишћењем која се рађа од осећања светиње, исповест и покајање су тзв. друго крштење, и сходно томе, у покајању умиремо за грех и васкрсавамо за светост. Покајање је први степен светости, ван Бога.
Прва ствар за онога који се спрема за исповест мора бити испитивање срца. За то је потребно да се човек припреми неколико дана - да пости, да чита духовну литературу, да се више моли, да чита савете и поуке о Светој Тајни Покајања, да се сети и да запише своје грехе. Обично људи који немају искуства у духовном животу не виде ни мноштво својих греха ни њихову одвратност. Кажу: "ништа посебно нисам учинио", "имам само ситне грехе, као сви остали", "нисам крао", "нисам убијао" - тако често многи почињу исповест. А самољубље, нетрпљење прекора, безосећајност, човекоугађање, слабост вере, недостатак љубави према ближњем,, а малодушност и духовна лењост? Зар све то нису тешки греси? Зар је наша вера делатна и ватрена? Да ли сваког човека волимо као брата у Христу? Да ли смо достигли кротост, безгневље, смирење? Чиме објаснити нашу безосећајност на исповести, нашу умишљеност, ако не каменом безосећајношћу, мртвилом, смрћу душе и срца? Зашто су Свети Оци, који су нам оставили покајне молитве, сматрали себе највећим грешницима, а ми смо убеђени да је код нас све у реду?! Што јаче светлост Христова обасјава срца, тим човек више осећа све мане, чиреве и ране. И обрнуто: људи који су зароњени у греховни мрак ништа не виде у свом срцу, а ако и виде не ужасавају се, јер немају са чим да упореде, јер је Христос за њих сакривен завесом њихових греха.
У покушају да се човек разабере у погледу моралног стања своје душе треба да се потруди да направи разлику између основних и секундарних грехова, између симптома и дубљих разлога. На пример, ми примећујемо, и то је врло важно, расејаност на молитви, непажњу за време богослужења, одсуство интересовања за слушање и читање Светог Писма, али зар ови греси не проистичу из маловерности или слабе љубави према Богу?! Треба у себи да приметимо својевољност, непослушност, самооправдање, нетрпељивост, тврдокорност и тврдоглавост, али много је важније да човек открије и схвати њихову везу са самољубљем и гордошћу. Ако примећујемо у себи жељу да увек будемо у друштву с људима, ако испољавамо брбљивост, склоност ка подсмевању и оговарању, ако се превише бринемо о свом спољашњем изгледу и одећи, треба брижљиво да испитамо те страсти, јер се наша сујета и гордост најчешће тако испољавају. Ако претерано примамо к срцу животне неуспехе, тешко подносимо растанак, неутешно патимо за умрлима, зар се у јачини и дубини тих наших искрених осећања не крије неверје у благу Промисао Божју?
Постоји још једно средство које може да нам помогне у познању наших греха. Пре исповести треба да се присетимо за шта нас обично криве људи који живе заједно са нама, наши ближњи: често су њихова окривљавања, прекори и напади оправдани. Пре исповести треба да затражимо опроштај од свих пред ким се осећамо кривим да бисмо Светој Тајни приступили мирне савести.
Приликом таквог испитивања срца човек треба да пази да не падне у претерану сумњичавост и ситничарску подозривост према сваком покрету срца; ако кренемо тим путем можемо да изгубимо осећај за битно и небитно, да се заплетемо у ситнице. У таквим случајевима треба привремено да оставимо испитивање своје душе и молитвом и добрим делима да просветлимо своју душу.
Припрема за исповест се не састоји у томе да се човек што подробније присети греха, и да га чак запише, већ у томе да достигне оно стање усредсређености, озбиљности и молитве, у којем ће наши греси постати јасно видљиви као на светлости. Онај ко приступа Светој Тајни Исповести код духовника не треба да донесе списак грехова, већ осећање покајања, не детаљно препричавање свог грешног живота, већ скрушено срце.
Знати своје грехе још увек не значи покајати се за њих. Истина је да Господ прима искрену и поштену исповест, чак ако она и није праћена снажним осећањем покајања, ако и тај грех - камену безосећајност, исповедимо храбро и отворено, без лицемерја. Ипак, скрушеност срца, жалост због сопствених греха јесте оно најважније што можемо и треба да донесемо на исповест.
Али, шта да чинимо ако се наше срце исушено од греха не орошава живоносним водама суза? Шта уколико су "немоћ духовна и телесне слабости" толико велике да нисмо у стању да се искрено покајемо? Ипак, то није разлог да се исповест одлаже у очекивању осећања покајања. Бог се може дотаћи нашег срца и у току саме исповести, јер сама исповест, само гласно изговарање својих греха могу да омекшају наше срце, да изоштре духовни вид, да продубе осећање покајања.
За превладавање наше духовне тромости служе молитвене припреме за исповест и понајвише пост. Исцрпљујући наше тело, пост нарушава наше телесно спокојство и душевни мир, који су погубни по наш духовни живот. Ипак, пост сам по себи само припрема и растреса терен нашег срца које после тога може да упије молитву, Реч Божју, Житија Светих и дела Светих Отаца, а што ће бити праћено појачаном борбом са својом греховном природом, што ће нас подстаћи да активно чинимо добра ближњима.
Наша безосећајност на исповести најчешће има корен у недостатку страха Божјег у нама. Ето, на то треба усмерити своје напоре. Због тога је веома корисно читање и размишљање о смрти, о Страшном Суду, о несрећном бивствовању грешника у паклу, о пролазности живота и о бесконачној величини вечности.
На исповести не треба очекивати питања, човек сам треба да уложи напор, јер је исповест подвиг и самопринуда. Треба да говори тачно, не скривајући ругобу греха уопштеним изразима. Прилично је тешко, али је неопходно на исповести избећи саблазан самооправдавања, одрећи се покушаја да се духовнику објасне "олакшавајуће околности", одрећи се изговарања другима који су нас, наводно, навели на грех. Понекад се људи позивају на слабо памћење које, наводно представља препреку да се човек сети свих греха. И заиста, често се дешава да лако и брзо заборавимо своје грехе. Али, да ли се то дешава само због заборавности? Има например, случајева, кад је јако и до бола било повређено наше самољубље, кад нас је неко незаслужено увредио, или насупрот томе случајева који годе сујети: успеха, добрих дела, похвала, захвалности - свега тога се сећамо дуго година. Све оно што у нашем светском животу на нас оставља снажан утисак дуго и јасно памтимо. Не заборављамо ли своје грехе због тога што им не придајемо озбиљан значај?
Неки људи се боје и као да не верују да им греси могу бити опроштени и та бојазан понекад поприма облик болести. Осећај страха се темељи на недостатку вере, наде и љубави према милосрдном Господу, или пак на честом понављању греха. Труди се да не грешиш и онда ће се, уз Божју помоћ, смањити и брига за то да ти Господ неће опростити.
Не усуђуј се да помислиш да су твоји греси толико велики да нема смисла кајати се. Ко прима наше покајање? Ко исцељује наше греховне ране? Свемогући Бог. Запамти: Свемогући. Свемогући Лекар! И као такав, Он чини могућим опроштај и најтежих могућих греха
Има такозваних неисповеђених греха са којима многи живе много година, а можда и читавог свог живота. Све време они имају жељу да их открију духовнику, али их је превише срамота да о њима говоре и тако пролази година за годином. Међутим, они стално муче душу и припремају јој вечну осуду. О, како се треба плашити непокајаних и неисповеђених греха! Наш живот је, како каже Апостол, исто што и пара (Јаковљ. 4,14), данас смо живи, а сутра нам се спрема крај. Где ћемо тамо сакрити своје грехе? Треба се стидети греха, а не покајања. Покајање је победа над самим собом, победнички трофеј због којег је онај који се покајао достојан сваког посштовања и части.
Знак потпуног покајања је осећај лакоће, чистоте и неизрециве радости, када грех човеку изгледа исто онако тежак и немогућ као што је пре тога била радост.
Покајање неће бити потпуно уколико човек, кајући се изнутра, не донесе чврсту одлуку да се не враћа том греху. Али, рећи ћеш: "Како могу да обећам да нећу поновити грех? Зар није исправније мислити да ће се због наше немоћи, поновити? Јер, и на основу искуства свако зна да се кроз неко време човек враћа истим гресима и да се из године у годину не види побољшање?" У ствари није тако! Нема случаја да приликом искреног покајања и добре жеље Свето Причешће које је човек примио, у души није изазвало благе промене. И тешко да човек може сам да суди о свом стању. Све већи захтеви према себи, строгост и изоштрен духовни вид често стварају утисак да греха има све више и да се њихово дејство појачало. Верник почиње да мисли да је постао још грешнији, да болести постају снажније. У ствари, много тога се побољшало, много зла је одбачено, али се на његовом месту појавило оно што раније није било примећено и борба се мора наставити истом снагом.
Често нам Господ по посебној Промисли Својој затвара очи за наше успехе, да би нас сачувао од сујете и гордости. И обрнуто: да не бисмо пали у очај и да бисмо се одлучили на борбу с грехом, Господ нам не допушта да одједном видимо слику свог греховног пада, која је крајње ужасна, већ нам, по мери нашег духовног узраста, отвара очи. Често грех дуго остаје у човеку, али честа Исповест, причешћивање Светим Тајнама поткопава и слаби његов корен. Па и сама борба против греха, патња због греха - зар већ то само по себи није напредак?! "Не бој се, чак и ако падаш сваког дана и одлазиш од путева Божјих, стој храбро, и Анђео-Чувар ће поштовати твоје стрпљење", говори Свети Јован Лествичник.
Па чак и ако нема овог осећања олакшања и препорода, треба имати снаге за повратак исповести, своју душу у потпуности треба очистити од нечистоте, треба храбро избацити све наказности, све гадости, без прикривања, без украшавања, очистити је од скврноте и прљавштине. Онај ко тежи ка томе увек ће успети!
Само, не смемо себи да приписујемо своје успехе, да рачунамо на своју снагу, да се уздамо у своје могућности. Тако можемо да изгубимо све што смо стекли.
"Да, господе, Царе, дај ми да сагледам своје грехе..." (из Великопосне молитве Св Јефрема Сирина)
"Господе, дај ми мисао за исповедање греха мојих" (из 7. Молитве Св Јована Златоуста пре спавања)
"Расејани ум мој сабери, Господе, и залеђено срце очисти, као Петру дај ми покајање, као царинику - уздах и као блудници - сузе.
Амин.

 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 34

 

                                                                                                                    ЈАНУАР 2017

НЕДЕЉА 1/јануар СВ. ЛИТУРГИЈА у 10.00ч ОЛОФСТРЕМ- ОЦИ

6/јануар-петак- БАДЊЕ ВЕЧЕ-  Почетак у 17.00ч (Вечерња служба, освећење, делење и палење бадњака) ОЛОФСТРЕМ

7/јануар  РОЂЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА "БОЖИЋ"-СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 09.00ч Олофстрем

18.јануар- среда-Св. Литургија у 10.00ч КРСТОВДАН- Олофстрем

19. јануар – четвртак-Св. Литургија у 10.00ч БОГОЈАВЉАЊЕ- Олофстрем

     17.00ч ВЕЧЕРЊА СЛУЖБА-Олофстрем

20. јануар. петак-СВ Литургија у 10.00ч Сабор Св. Јована Крститеља -ЈОВАНДАН

29. јануар- - Св. Литургија у 10.00ч- Олофстрем

                                                                                                                    ФЕБРУАР 

12/фебруар Недеља- Св. Литургија у 10.00ч СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА Олофстрем

15/фебруар- среда-Св. Литургија Манастир Покрова Пресвете Богородице Смедјерид

18/ фебруар Субота- ВЕЛИКЕ ЗИМСКЕ ЗАДУШНИЦЕ-  СВЕТА ЛИТУРГИЈА 10.00ч

                                                                                                                     МАРТ

05. март Св. Литургија- Недеља у 10.00ч Олофстрем

Чин Православља.

Саслужује О. Сергеј из Московске Патријаршије

12. март Св. Литургија Недеља у 10.00ч

18. март- субота -халмстад-света тајна јелосвећења

25. Март -субота СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛОСВЕЋЕЊА у 17.00ч у Олофстрему

(саслужују Браћа свештеници из суседних парохија).

                                                                                                                      АПРИЛ

02. април СВ. Литургија -недеља у 10.00ч

07. април Св. Литургија у 10.00ч БЛАГОВЕСТИ

09. април Св. Литургија у 10.00ч ЦВЕТИ Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим

13. април ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК Св. Литургија у 10.00ч

14. април ВЕЛИКИ ПЕТАК Изношење плаштанице 17.00ч

16. април Св. Литургија у 10.00ч ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА- ВАСКРС 

30. април Св. Литургија у 10.00ч недеља

                                                                                                                             МАЈ

06. Мај Субота Св. Литургија у 10.00ч СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ- ЂУРЂЕВДАН-

МАНАСТИРСКА СЛАВА