www.manastir.se

 

 

 

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ
СВЕТИЊАМА СРБИЈЕ
30.09. - 7.10.2016   07. - 14.10.2016.

 

 

1. дан: ШВЕДСКА – БЕОГРАД

Долазак у Београд у току ноћи. Транфер до хотела.  Смештај, ноћење. Касни доручак. Обилазак Храма Светог Саве. Одлазак на Калимегдан и обилазак Београдске тврђаве са црквама Свете Петке и Ружице. Пауза за ручак. После подне  обилазак Музеја Патријаршије, Саборног храма и Конака књегиње Љубице. Вечера, ноћење.

2. дан: БЕОГРАД – СТУДЕНИЦА

Доручак. Одлазак у Тополу и обилазак Карађорђевог града и спомен комплекса на Опленцу.   Долазак у Жичу и обилазак манастирског комплекса. Пауза за ручак. Наставак путовања Долином јоргована до Студенице. Смештај у конак. Обилазак манастирског комплекса. Вечера, ноћење

3. дан: СТУДЕНИЦА – НОВИ ПАЗАР

Присуствовање Литургији. Доручак. Наставак путовања. Обилазак манастира Градац. Долазак

у  Нови Пазар. Обилазак Петрове цркве и манастира Ђурђеви Ступови. Пауза за ручак. Обилазак

манастира Сопоћани. Смештај у хотел, вечера, ноћење.

4. дан: НОВИ ПАЗАР – ЛАПЉЕ СЕЛО

Доручак. Путовање у Косово. Обилазак маснастира Дечани и Пећке патријаршије. Наставак

путовања и обилазак Газиместана и манастира Грачаница. Долазак у Лапље село, смештај у хотел, вечера, ноћење.

5. дан: ЛАПЉЕ СЕЛО

Доручак. Одлазак у Призрен и обилазак: цркве Богородица Љевишка и Призренске богословије.

Наставак путовања у манастир Свети Арханђели. Долазак у Велику Хочу. Посета једној од

винарија и дегустација вина из мезе.Обилазак манастира Зочиште.

Повратак у Лапље Село. Вечера, ноћење

6. дан: ЛАПЉЕ СЕЛО – ПАРАЋИН

Доручак.  Наставак путовања у Ниш. Обилазак Чегра, Ћеле куле и Тврђаве у Нишу. Пауза за ручак. Наставак путовања у Крушевац. Обилазак цркве Лазарице. Долазак у Параћин у вечерњим часовима. Смештај у хотел, вечера, ноћење.

7. дан: ПАРАЋИН – БЕОГРАД

Доручак. Наставак путовања и обилазак манастира Раваница. Пауза за ручак. Обилазак

манастира Манасија. Долазак у Београд у вечерњим часовима.

Смештај у хотел. Вечера у националном ресторану у Скадарлији. Ноћење.

8. дан: БЕОГРАД - ШВЕДСКА

Доручак. Слободно пре подне. Ручак. Трансфер до аеродрома.

 

ЦЕНА АРАНЖМАНА: 200 евра ( по особи), Доплата за једнокреветну собу износи 80 евра

СВЕ ОСТАЛЕ ТРОШКОВЕ СНОСИ САВЕЗ ЖЕНА

ЗА СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ И РЕЗЕРВАЦИЈЕ ТЕЛ. 0704977448

Аранжман обухвата: трансфер од и до аеродрома Никола Тесла,  превоз мини бусом, смештај у хотелима:  4* у Београду,  3* у Крушевцу, конак манастира Студенице (све собе са купатилом), „Константин“ у Лапљем селу, „Петрус“ у Параћину, „Таџ“ у Новом Пазару  у двокреветним собама на бази полупансиона (вечера, ноћење, доручак), улазнице за све обиласке, услуге стручног водича и трошкове организације путовања.


Преподобни Јован Рилски

Овај велики подвижник и светилник цркве православне родио се близу Софије у месту Скрину, у време цара Бориса. Родио се од бедних но честитих родитеља. По смрти родитеља он се замонаши и удаљи у једну дивљу гору, и ту у једној пећини почне се подвизавати. Претрпео је ту многе напасти од демона и од људи, од разбојника и од својих сродника. По том се пресели у планину Рилску, и настани у једном шупљем дрвету. Хранио се само травом, и бобом, који ту у близини почне расти по Божјем Промислу. Многе године он није видео лица човечјег, док га, опет по Божјем Промислу, не открију чобани, који су трагали за својим изгубљеним овцама. Тако се светитељ прочује међу људима, и људи му почну долазити тражећи помоћи у болестима и мукама. Посећивао га је и сам цар бугарски Петар, и тражио од њега савета. Многи ревнитељи духовног живота настане се у близини Јовановој. Ту се убрзо построји храм и манастир. Св. Јован упокојио се мирно у Господу 18 августа 946 год. у 70 години свога живота. По смрти јавио се ученицима својим. Мошти његове пренешене су најпре v Софију, па у Мађарску, па у Трново, и најзад у манастир Рилски где и данас почивају. Рилски манастир је кроз векове био кула светиља и место силе чудотворне и утехе духовне за народ хришћански у Бугарској, нарочито пак у тешка времена робовања под Турцима.

Тропар (глас 4):

Темељу покајања, законе смерности, слико утехе и духовног савршенстба, твој живот је био сличан анђелском, јер си у молитвама, посту и сузама пребивао оче Јоване. Зато моли Христа Бога за душе наше.

Свети мученик Флор и Лавр

Браћа и по телу и по духу и по занимању. Беху обојица ревносни хришћани, а по занату каменоресци. Живљаху у Илирији. Неки кнез незнабожачки запосли их на зидању храма идолског. Догоди се при њиховом раду, да један одломак камена одскочи и удари у око сина жречевог, који радознало посматраше рад неимара. Видећи свог сина ћорава и крвава жрец стаде викати на Флора и Лавра и хтеде их тући. Тада му света браћа рекоше, ако буде веровао у Бога, у кога они верују, син ће његов оздравити. Жрец обећа. Флор и Лавр са сузама помолише се Богу Господу, живоме и јединоме, и крсним знаком знаменоваше детиње избијено око. И дете оздрави одмах, и око му постаде цело као што је и било. Тада се крсти жрец Мемертин и син његов, и ускоро по том оба пострадаше за Христа у огњу. А Флор и Лавр када довршише храм, ставише крст на њега, позваше све хришћане и осветише га именом Господа Исуса и свеноћним пјенијем. Сазнав за ово Илиријски намесник, сажеже у огњу многе од тих хришћана, а Флора и Лавра живе баци у бунар, и бунар засу земљом. Доцније се мошти њихове објавише и бише пренете у Цариград. Пострадаше за Христа и Христом се прославише ова дивна браћа у II столећу.

Тропар (глас 4):

Похвалимо верни по достојанству, красну и богомудру пресветлу двојицу, Флора

преблаженог и Лавра свеславног, који вечну Свету Тројицу усрдно свима јасно проповедасте. Зато пострадасте до крви и венцима пресветлим се увенчасте: Молите се Христу Богу да спасе душе наше.

Свештеномученик Емилијан епископ

Родом из Јерменије. По својој жељи, тражећи мучеништва, оде у Италију да проповеда Христа, у време Диоклецијаново. У Тревији изабран за епископа. Због многих чудеса при његовом мучењу поверовало у Христа око 1000 незнабожаца. Посечен мачем заједно са својим духовником Иларионом и двојицом браће Дионисијем и Ермипом.

Два сина, два светца, једна мајка роди, 
Благо таквој мајци, што Богу угоди. 
Флор и Лавр дивни камење резаху 
Уз то душе људске крстом исправљаху; 
Што длето за камен, то је крст за душе, 
Крстом одељани за крст погинуше. 
Жрец идолски виде чудо невиђено: 
Око избијено - око исцељено! 
Чудо невиђено! То му беше доста 
Па се крстом крсти, и мученик поста. 
Флор и Лавр дивни храм идолски праве, 
А у срцу своме Христа Бога славе. 
Направише браћа нови храм пагански, 
Но крст му ставише, и гле - храм хришћански! 
Још га испунише славопојем Христа 
И красотом свећа и тамјана чиста. 
Човек на човека исто тако личи, 
Но један је смеран, а други се кичи. 
Гле, врло су слични по телу и руху, 
Ал' различни врло по уму и духу. 
У једном је Христос и чиста светиља, 
У другом ђаволска мука и празнина. 
Нека наша тела - Бог да нам дарива - 
Храмовима буду Духа Бога жива 
По молитви силној Божјих угодника. 
Браће Флор - и Лавра, светих мученика.

РАСУЂИВАЊЕ

Није редак случај, нарочито у наше време, да родитељи постану виновници духовне смрти своје деце. Кадгод дете има стремљење ка духовном животу, подвигу, монаштву, а родитељ сузбије то стремљење место да га потпомогне, такав родитељ постаје убица свога детета. И таква деца - за казну родитељима - ударе често у супротну страну, и постају развратна. Неки дечко Лука, синовац св. Јована Рилског, чувши за свога стрица и вучен жељом за духовним животом, дође своме стрицу у планину. Јован га прими с љубављу и почне га поучавати и у подвигу подржавати. Но отац Лукин појави се једнога дана пред пећином Јовановом и јаросно почне ружити светитеља, што му сина задржава у тој пустињи. Јованове речи и савети ту ништа нису помогли. Отац повуче силом сина кући. Но на путу уједе дете змија, и Лука умре. Свирепи отац увиде у томе казну Божју и раскаја се, но све је било доцкан. Он се врати Јовану јадикујући и оптужујући самога себе. Но светитељ му само рече, да дете сахрани и да иде одакле је и дошао.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно Божје избрање Давида за цара (I Сам. 16), и то: 
1. како Господ упути Самуила у дом Јесејев да помаже једног сина његовог за цара; 
2. како Господ упути Самуила да помаже осмог и најмлађег сина Јесејева, Давида, пастира оваца; 
3. како Самуил помаза Давида, и како дух Божји сиђе на Давида.

БЕСЕДА

о миру међу вуком и јагњетом
И вук ће боравити с јагњетом, 
и рис ће лежати с јаретом
(Иса. 11, 6). 

Тако пророк истинити предсказиваше истину. И још додаје: теле и лав и јунац биће заједно, и мало дијете водиће их. И крава и медвједица заједно ће пасти... И лав ће јести сламу као во. И дете ће завлачити руку у рупу змије отровнице, и змија му не ће удити. Кад ће се догодити ово чудо, браћо? Оно се је већ догодило, онда када се појавио Христос Чудотворац на земљи. Ово је стварност рајска, која се обновила међу људима доласком Спаситељевим на земљу. Загонетно но ипак јасно говорипророк; загонетно, јер не говори о зверовима него о људима: јасно, јер се предсказање његово испунило у цркви Христовој. Људи који су по нарави били као вукови, и рисови, и лавови, и медведи, и волови, и јагањци, и јарићи, и змије, - сви стоје пред Дететом Витлејемским уједначени вером, укроћени благошћу, обасјани надом, омекшани љубављу. 
Пророк још прориче и због чега ће се ово збити. Јер ће земља бити пуна познања Господњега као море воде што је пуно. Посматран телесно сваки је човек земља. Онај човек, који поверује у Христа и у истини пође за Христом, постаје пун познања Господњега као море воде што је пуно. Такви су били многи појединци. Таква су била и читава друштва подвижника у Мисиру, у Св. Гори, на Кипру, у Русији, у Јерменији и на другим странама. Но и то није све. Познање Господње раширило се данас по целој земљи. Свето Писмо распрострто је по свима народима. И мало има кутова земље, где се не чита Јеванђеље Христово, где се не зна за име Божје, и где се не приноси бескрвна жртва Господња. Једни одбацују Христа, други га прихватају; једни одступају од вере праве, други прихватају веру праву. И тако иде једна борба широм целог света у знаку Господа Исуса. Препуњене воде изливају се и преливају се у празне долине; празне долине се пуне и уједначују са високим водама. Није све онако сјајно усвету како ми хришћани желимо, али пророчанство пророка Исаије пресјајно се испунило и обистинило. О како је дивно виђење Исаије, сина Амосова, пророка истинитога. 
О Господе Чудотворни, укроти зверску нарав оних људи и народа, који још нису укроћени силом љубави Твоје. Да сви будемо благородни од благородства Твога. Да сви будемо славни од славе Твоје. И живи, Господе, живи од живота Твога бесмртнога. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

 

САВЕТИ ОНОМЕ КО СЕ
ПРИПРЕМА ЗА ИСПОВЕСТ


У Светом Писму је речено: "Сине мој! Ако приступаш служењу Господу Богу припреми своју душу на искушења: управи срце своје и буди чврст, и не дај да те узнемире мисли; прилепи се уз Њега и не одступај како би се на крају узвисио" (Сир.2,1-3).
Чим се одлучиш да постиш, да се кајеш и да исповедиш своје грехе одмах ће се појавити мноштво унутрашњих и спољашњих препрека. Непријатељи људског рода, сазнавши зѕ твоју намеру на сваки начин ће те узнемираваати разним неприликама споља и сумњама, помислима и страховима изнутра. Али, све ће нестати чим покажеш да имаш чврсте намере.
Човек треба да се исповеда што је могуће чешће, паузе између исповести треба да буду испуњене духовном борбом и напорима, који ће се учвршћивати припремама за претходну исповест и припремом за следећу. Значи, често исповедање греха ће те чувати, подржавати и чинити бодрим сав твој духовни живот. Благодат Божја која делује у Светим Тајнама Покајања и Причешћа осетно чини да човек почне да осећа своје грехе и слабости, да се не упушта тако лако у грех и да се учвршћује у истинама вере: Црква и сав њен поредак му постају драги и блиски срцу.
Иако је пожељно да човек има свог духовника, то уопште није обавезѕн услов за истинско покајање. За човека који стварно пати због свог греха нема разлике код кога се исповеда: само да се што пре покаје и добије разрешење. Покајање мора бити потпуно слободно, без икакве принуде.
Исповест није разговор о својим недостацима и сумњама, то није једноставно упознавање духовника са собом. Исповест је Света Тајна, а не само "религијски обичај." Исповест је ватрено покајање срца, жеља за очишћењем која се рађа од осећања светиње, исповест и покајање су тзв. друго крштење, и сходно томе, у покајању умиремо за грех и васкрсавамо за светост. Покајање је први степен светости, ван Бога.
Прва ствар за онога који се спрема за исповест мора бити испитивање срца. За то је потребно да се човек припреми неколико дана - да пости, да чита духовну литературу, да се више моли, да чита савете и поуке о Светој Тајни Покајања, да се сети и да запише своје грехе. Обично људи који немају искуства у духовном животу не виде ни мноштво својих греха ни њихову одвратност. Кажу: "ништа посебно нисам учинио", "имам само ситне грехе, као сви остали", "нисам крао", "нисам убијао" - тако често многи почињу исповест. А самољубље, нетрпљење прекора, безосећајност, човекоугађање, слабост вере, недостатак љубави према ближњем,, а малодушност и духовна лењост? Зар све то нису тешки греси? Зар је наша вера делатна и ватрена? Да ли сваког човека волимо као брата у Христу? Да ли смо достигли кротост, безгневље, смирење? Чиме објаснити нашу безосећајност на исповести, нашу умишљеност, ако не каменом безосећајношћу, мртвилом, смрћу душе и срца? Зашто су Свети Оци, који су нам оставили покајне молитве, сматрали себе највећим грешницима, а ми смо убеђени да је код нас све у реду?! Што јаче светлост Христова обасјава срца, тим човек више осећа све мане, чиреве и ране. И обрнуто: људи који су зароњени у греховни мрак ништа не виде у свом срцу, а ако и виде не ужасавају се, јер немају са чим да упореде, јер је Христос за њих сакривен завесом њихових греха.
У покушају да се човек разабере у погледу моралног стања своје душе треба да се потруди да направи разлику између основних и секундарних грехова, између симптома и дубљих разлога. На пример, ми примећујемо, и то је врло важно, расејаност на молитви, непажњу за време богослужења, одсуство интересовања за слушање и читање Светог Писма, али зар ови греси не проистичу из маловерности или слабе љубави према Богу?! Треба у себи да приметимо својевољност, непослушност, самооправдање, нетрпељивост, тврдокорност и тврдоглавост, али много је важније да човек открије и схвати њихову везу са самољубљем и гордошћу. Ако примећујемо у себи жељу да увек будемо у друштву с људима, ако испољавамо брбљивост, склоност ка подсмевању и оговарању, ако се превише бринемо о свом спољашњем изгледу и одећи, треба брижљиво да испитамо те страсти, јер се наша сујета и гордост најчешће тако испољавају. Ако претерано примамо к срцу животне неуспехе, тешко подносимо растанак, неутешно патимо за умрлима, зар се у јачини и дубини тих наших искрених осећања не крије неверје у благу Промисао Божју?
Постоји још једно средство које може да нам помогне у познању наших греха. Пре исповести треба да се присетимо за шта нас обично криве људи који живе заједно са нама, наши ближњи: често су њихова окривљавања, прекори и напади оправдани. Пре исповести треба да затражимо опроштај од свих пред ким се осећамо кривим да бисмо Светој Тајни приступили мирне савести.
Приликом таквог испитивања срца човек треба да пази да не падне у претерану сумњичавост и ситничарску подозривост према сваком покрету срца; ако кренемо тим путем можемо да изгубимо осећај за битно и небитно, да се заплетемо у ситнице. У таквим случајевима треба привремено да оставимо испитивање своје душе и молитвом и добрим делима да просветлимо своју душу.
Припрема за исповест се не састоји у томе да се човек што подробније присети греха, и да га чак запише, већ у томе да достигне оно стање усредсређености, озбиљности и молитве, у којем ће наши греси постати јасно видљиви као на светлости. Онај ко приступа Светој Тајни Исповести код духовника не треба да донесе списак грехова, већ осећање покајања, не детаљно препричавање свог грешног живота, већ скрушено срце.
Знати своје грехе још увек не значи покајати се за њих. Истина је да Господ прима искрену и поштену исповест, чак ако она и није праћена снажним осећањем покајања, ако и тај грех - камену безосећајност, исповедимо храбро и отворено, без лицемерја. Ипак, скрушеност срца, жалост због сопствених греха јесте оно најважније што можемо и треба да донесемо на исповест.
Али, шта да чинимо ако се наше срце исушено од греха не орошава живоносним водама суза? Шта уколико су "немоћ духовна и телесне слабости" толико велике да нисмо у стању да се искрено покајемо? Ипак, то није разлог да се исповест одлаже у очекивању осећања покајања. Бог се може дотаћи нашег срца и у току саме исповести, јер сама исповест, само гласно изговарање својих греха могу да омекшају наше срце, да изоштре духовни вид, да продубе осећање покајања.
За превладавање наше духовне тромости служе молитвене припреме за исповест и понајвише пост. Исцрпљујући наше тело, пост нарушава наше телесно спокојство и душевни мир, који су погубни по наш духовни живот. Ипак, пост сам по себи само припрема и растреса терен нашег срца које после тога може да упије молитву, Реч Божју, Житија Светих и дела Светих Отаца, а што ће бити праћено појачаном борбом са својом греховном природом, што ће нас подстаћи да активно чинимо добра ближњима.
Наша безосећајност на исповести најчешће има корен у недостатку страха Божјег у нама. Ето, на то треба усмерити своје напоре. Због тога је веома корисно читање и размишљање о смрти, о Страшном Суду, о несрећном бивствовању грешника у паклу, о пролазности живота и о бесконачној величини вечности.
На исповести не треба очекивати питања, човек сам треба да уложи напор, јер је исповест подвиг и самопринуда. Треба да говори тачно, не скривајући ругобу греха уопштеним изразима. Прилично је тешко, али је неопходно на исповести избећи саблазан самооправдавања, одрећи се покушаја да се духовнику објасне "олакшавајуће околности", одрећи се изговарања другима који су нас, наводно, навели на грех. Понекад се људи позивају на слабо памћење које, наводно представља препреку да се човек сети свих греха. И заиста, често се дешава да лако и брзо заборавимо своје грехе. Али, да ли се то дешава само због заборавности? Има например, случајева, кад је јако и до бола било повређено наше самољубље, кад нас је неко незаслужено увредио, или насупрот томе случајева који годе сујети: успеха, добрих дела, похвала, захвалности - свега тога се сећамо дуго година. Све оно што у нашем светском животу на нас оставља снажан утисак дуго и јасно памтимо. Не заборављамо ли своје грехе због тога што им не придајемо озбиљан значај?
Неки људи се боје и као да не верују да им греси могу бити опроштени и та бојазан понекад поприма облик болести. Осећај страха се темељи на недостатку вере, наде и љубави према милосрдном Господу, или пак на честом понављању греха. Труди се да не грешиш и онда ће се, уз Божју помоћ, смањити и брига за то да ти Господ неће опростити.
Не усуђуј се да помислиш да су твоји греси толико велики да нема смисла кајати се. Ко прима наше покајање? Ко исцељује наше греховне ране? Свемогући Бог. Запамти: Свемогући. Свемогући Лекар! И као такав, Он чини могућим опроштај и најтежих могућих греха
Има такозваних неисповеђених греха са којима многи живе много година, а можда и читавог свог живота. Све време они имају жељу да их открију духовнику, али их је превише срамота да о њима говоре и тако пролази година за годином. Међутим, они стално муче душу и припремају јој вечну осуду. О, како се треба плашити непокајаних и неисповеђених греха! Наш живот је, како каже Апостол, исто што и пара (Јаковљ. 4,14), данас смо живи, а сутра нам се спрема крај. Где ћемо тамо сакрити своје грехе? Треба се стидети греха, а не покајања. Покајање је победа над самим собом, победнички трофеј због којег је онај који се покајао достојан сваког посштовања и части.
Знак потпуног покајања је осећај лакоће, чистоте и неизрециве радости, када грех човеку изгледа исто онако тежак и немогућ као што је пре тога била радост.
Покајање неће бити потпуно уколико човек, кајући се изнутра, не донесе чврсту одлуку да се не враћа том греху. Али, рећи ћеш: "Како могу да обећам да нећу поновити грех? Зар није исправније мислити да ће се због наше немоћи, поновити? Јер, и на основу искуства свако зна да се кроз неко време човек враћа истим гресима и да се из године у годину не види побољшање?" У ствари није тако! Нема случаја да приликом искреног покајања и добре жеље Свето Причешће које је човек примио, у души није изазвало благе промене. И тешко да човек може сам да суди о свом стању. Све већи захтеви према себи, строгост и изоштрен духовни вид често стварају утисак да греха има све више и да се њихово дејство појачало. Верник почиње да мисли да је постао још грешнији, да болести постају снажније. У ствари, много тога се побољшало, много зла је одбачено, али се на његовом месту појавило оно што раније није било примећено и борба се мора наставити истом снагом.
Често нам Господ по посебној Промисли Својој затвара очи за наше успехе, да би нас сачувао од сујете и гордости. И обрнуто: да не бисмо пали у очај и да бисмо се одлучили на борбу с грехом, Господ нам не допушта да одједном видимо слику свог греховног пада, која је крајње ужасна, већ нам, по мери нашег духовног узраста, отвара очи. Често грех дуго остаје у човеку, али честа Исповест, причешћивање Светим Тајнама поткопава и слаби његов корен. Па и сама борба против греха, патња због греха - зар већ то само по себи није напредак?! "Не бој се, чак и ако падаш сваког дана и одлазиш од путева Божјих, стој храбро, и Анђео-Чувар ће поштовати твоје стрпљење", говори Свети Јован Лествичник.
Па чак и ако нема овог осећања олакшања и препорода, треба имати снаге за повратак исповести, своју душу у потпуности треба очистити од нечистоте, треба храбро избацити све наказности, све гадости, без прикривања, без украшавања, очистити је од скврноте и прљавштине. Онај ко тежи ка томе увек ће успети!
Само, не смемо себи да приписујемо своје успехе, да рачунамо на своју снагу, да се уздамо у своје могућности. Тако можемо да изгубимо све што смо стекли.
"Да, господе, Царе, дај ми да сагледам своје грехе..." (из Великопосне молитве Св Јефрема Сирина)
"Господе, дај ми мисао за исповедање греха мојих" (из 7. Молитве Св Јована Златоуста пре спавања)
"Расејани ум мој сабери, Господе, и залеђено срце очисти, као Петру дај ми покајање, као царинику - уздах и као блудници - сузе.
Амин.

 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 34

 

                                                                                                                    ЈАНУАР

НЕДЕЉА 3/јануар СВ. ЛИТУРГИЈА у 10.00ч ОЛОФСТРЕМ- ОЦИ

6/јануар-среда- БАДЊЕ ВЕЧЕ-  Почетак у 17.00ч (освећење, делење и палење бадњака) ОЛОФСТРЕМ

7/јануар  РОЂЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА "БОЖИЋ"-СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 09.00ч Олофстрем

18.јануар Понедељак-Св. Литургија у 10.00ч КРСТОВДАН- Олофстрем

19. јануар – Уторак-Св. Литургија у 10.00ч БОГОЈАВЉАЊЕ- Олофстрем

     17.00ч ВЕЧЕРЊА СЛУЖБА-Олофстрем

20. јануар. Среда-СВ Литургија у 10.00ч Сабор Св. Јована Крститеља -ЈОВАНДАН

23. јануар- Субота- Св. Литургија у 10.00ч (прослава Св. Саве) Олофстрем

31.јануар- Недеља- Јутрење 09.00ч Олофстрем

Св. Литургија у 10.00ч (О. Сергеј- Московска Патријаршија)

                                                                                       Фебруар


Св. Литургија 07-фебруар Недеља у 10.00ч Олофстрем

Св. Литургија-Недеља 21-фебруар у 10.00ч у Олофстрему

Св. Литургија-Недеља 28 фебруар у 10.00ч у Олофстрему

                                                                                       МАРТ

Јутрење 09.00ч(О.Сергеј, Московска патријаршија)

Св. Литургија 13. март- Недеља у 10.00ч Олофстрем (покладе)

Вечерња-чин праштања


Св. Литургија- Недеља 20-март у 10.00ч Олофстрем

Св. Литургија - Недеља 27 март у 10.00ч

                                                                                      АПРИЛ

Св. Литургија- Четвртак- 07-април у 10.00ч Олофстрем БЛАГОВЕСТИ

16.април- Субота Света тајна јелеосвећења у 16.00ч у Олофстрему

23. Април-субота Св Литургија- Лазарева субота- Олофстрем

24. Април- Недеља Св. Литургија у 10.00ч УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА у ЈЕРУСАЛИМ- ЦВЕТИ

28.април-Четвртак Св. Литургија у 10.00ч(ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК

28.април четвртак у 17.00 Читање 12 страсних Јеванђеља

29. Април Петак- Вечерња служба у 17.00ч

                                                                                      МАЈ

1.мај- Недеља ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА У 09.00ч ВАСКРС!  ОЛОФСТРЕМ

7. мај- Субота- Св. Литургија у 10.00ч

15. мај- Недеља Св. Литургија у 10.00ч

22. мај Недеља Св. Литургија у 10.00ч

29. мај Недеља Св Литургија у 10.00ч

                                                                                     ЈУНИ

5. јуни-Недеља СВ. Литургија у 10.00ч Олофстрем

9. Јуни -Четвртак-Св.Литургија у 10.00ч-Олофстрем- ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ-СПАСОВДАН

12. Јуни- Недеља-Св.Литургија у 10.00ч Олофстрем

19. Јуни- Недеља- Св. Литургија у 10.00ч ДУХОВИ-ТРОИЦЕ-Олофстрем

26. Јуни- Недеља-Св. Литургија у 10.00ч Олофстрем

                                                                                                       ЈУЛИ

 

3.јули-Недеља СВ. Литургија у 10.00ч

7.јули Четвртак Св.Литургија у 10.00ч ИВАЊДАН

12.јули Уторак Св. Литургија у 10.00ч ПЕТРОВДАН

24. јули Недеља СВ. Литургија у 10.00ч

                                                                                                     АВГУСТ

7. август- Недеља Св. Литургија у 10.00ч

 14. Август-Недеља Св. Литургија у 10.00ч Изношење Часног крста-Св.Макајеви муч.-ПОЧЕТАК ПОСТА 

19. Август -Петак Св. Литургија у 10.00ч ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

28.Август Недеља Св. Литургија у 10.00ч УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

                                                                                                       СЕПТЕМБАР

4.Септембар. Недеља- Св. Литургија у 10.00ч у ХЕЛСИНБОРГУ(Еп. Доситеј началствујући)

11. Септембар Недеља.Св. Литургија у 10.00ч Олофстрем УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

21. Септембар- Среда Св. Литургија у 10.00ч МАЛА ГОСПОЈИНА

27. Септембар- Уторак Св. Литургија у 10.00ч ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА-КРСТОВДАН